Kada se profesionalci prepoznaju ili kako sam se uplela u Ansambl “Kolo”

Držati treninge vezane za šminku i negu kože uvek je izazov. Nikada ne znaš ko je sledeći klijent, koliko taj neko zna a koliko misli da zna i koliko je generalno spreman da usvoji novine i promene u svojoj, već ustaljenoj rutini. Poziv direktora Ansambla KOLO, gospodina Vlade Dekića, bio je uvertira u jedan takav, zahtevan projekat, kome sam se veoma obradovala.

Treba da postavim šminku za foklor, za jedini profesionalni ansambl kod nas? Da li sam imala tremu? Ma ne, bio je to dobro poznat osećaj zadovoljstva pred predstojećim izazovom, pomešan sa blagim iznenađenjem. Neko se ovog puta potrudio da sazna malo više o meni i mojoj biografiji, o tome šta tačno radim i čime se sve bavim.

Cilj direktora je zapravo bio mnogo veći. On je želeo da njegovi igrači, a pre svega igračice, nauče kako da šminku prilagode sebi, svom tenu i licu, kako bi svaka od njih istakla svoju individualnost, a da se na sceni opet tematski uklapaju u istu priču.

Devojke su, u početku bile prilično nepoverljive. Borila sam se sa talasom iskrenog negodovanja, što se u neku ruku i moglo očekivati.  Pa ne nastupaju one od juče pa da ne znaju koliko pudera i rumenila treba i ko je uostalom ova žena, koja se našla važna da sve to menja?

Ipak, kako su se radionice smenjivale, situacija se razvijala na bolje. Svakodnevno učenje kroz bezbroj pitanja i podpitanja, devojke su počele da uživaju i istražuju svoje lice. A mislile su da ga dobro poznaju. Lako su prihvatile novu postavku šminke, neke od njih se poprilično obradovale jer im je sad lakše: nema više inprovizacije, tačno znaju šta i kako treba. Koncert za koncertom bile su sve sigurnije i danas, godinu dana nakon početka saradnje, imamo sjajne umetnice ne samo kada je igra u pitanju već i scenska šminka (znam da i među njima mogu da nađem nove asistentkinje).

A saradnja sa Ansamblom KOLO se nastavila i nakon radionica, kroz razna komercijalna i koncertna snimanja. Za koncertne najave, povodom predstojećeg jubileja, angažovana su renomirana imena srpskog glumišta i povod da napišem ovaj tekst, nastao je upravo iz želje da sa vama podelim ono što je mene lično i profesionalno obradovalo, a to je poverenje koje mi je ukazano da se nađem među njima.

Kada je gluma u pitanju meni se uvek dešavaju neke izvanredne situacije, pa sam sad već i prestala da se čudim. Samo se slatko nasmejem i kažem: “Ok, zašto da ne.”

Tako je bilo i pre par meseci, na drugom danu snimanja, u šminkernici Kulturnog centra Palilula.

“Milice, imamo problem!” – upada organizator Strahinja.

“Šta se desilo?” – pitam nadvijena nad bezbroj četkica.

“Jednoj glumici je pukao glas noćas, neće moći da snimi najavu.”

“Baš bezveze” – rekoh pogledavši ga ozbiljno – “ali meni je stvarno svejedno koga šminkam, ako misliš da je to problem.”

“Ne razumeš” – opet će Strahinja – ”nemamo zamenu, sve je organizovano po satnici. Evo ti tekst imaš sat vremena da ga upamtiš. Ti si beše i glumica, zar ne? Časkom ćeš ti to.”

E tu je već krenula panika. Samo sat vremena za sve! Da naučim tekst, da se spremim, da završim glumca koji snima pre mene? Papir je nemo ležao na stolu, kao da veli: “Pa?“

Pola stranice A4 formata gusto zbijenog teksta. Nema montaže, nema mesta za greške. Možeš ti to Milice.

Oblači kostim i izlazi na scenu. Izbaci tekst iz sebe, u jednom dahu.

I tako smo nekako spasili situaciju. Ogromna pomoć i podrška, bio je divni reditelj Nikola Ljuca, autor filma “Vlažnost”.  A tekst, tekst je sutradan išao mnogo lakše, pošto je prenoćio. Nije bilo tenzije, ali ni kamere. Samo sutradan se više nije računalo.

A koliko sam uspela kao glumica, kao i koliko sam uspela kao šminker, morate da prosudite sami dolaskom na rođendan Ansambla KOLO 15.05.2016. od 20h  u Narodno pozorište. Rezervišite svoje karte na vreme i obavezno mi javite utiske.

Fotografije u ovom postu potpisuje Jelena Janković.

—

P. S. Ovaj tekst pisan je pre par godina, ali u međuvremenu sam dobila snimak najave.

Da li sam uspela da vas zgolicam da rezervišete svoje karte za koncert Ansambla KOLO na vreme?

– pišite mi u komentaru. 🙂